портал за стратегиски анализи
барај:
  • ФАЗАН - портал за стратегиски анализи - FAZAN
  • ФАЗАН - портал за стратегиски анализи - FAZAN
  • ФАЗАН - портал за стратегиски анализи - FAZAN
  • ФАЗАН - портал за стратегиски анализи - FAZAN
  • ФАЗАН - портал за стратегиски анализи - FAZAN
Нови уговор о стратешкој сарадњи Русије и Србије
мај 2013
Б. Чпајак
Б. Баковић
Приликом боравка председника Николића у Русији 21. маја могуће је коначно потписивање споразума о стратешком партнерству, чији је текст Влада Србије усвојила 30. априла.


После више најављивања, па одлагања, Влада Србије је на последњој седници, одржаној 30. априла, усвојила Закључак о усвајању текста Декларације о стратешком партнерству између Србије и Руске Федерације, сазнаје „Политика” у влади. Тиме је српска страна обезбедила услове да већ за недељу дана, када шеф државе Томислав Николић буде у званичној посети Русији, тај документ, после три године од договора, напокон буде потписан.

Николић ће боравити у Русији на позив председника Владимира Путина 21. маја, а с њим ће тада бити и први потпредседник владе и министар одбране Александар Вучић, који ће се срести и са колегом министром војним Сергејом Шојгуом. Како је најављено, приликом посете српске делегације двојица председника требало би да потпишу поменути споразум о стратешком партнерству (којим се дефинишу кључни принципи на којима ће се заснивати будућа сарадња), а Вучић ће разговарати и о куповини руских „мигова” и друге опреме за српску војску.

Према сазнањима нашег листа, одлазак Николића и Вучића у Москву једине су за сада званично потврђене посете из Србије у наредних месец дана. Последњи је у Русији боравио премијер Ивица Дачић, средином априла.

Посматрачи оцењују да се овим посетама надокнађује изгубљено у претходним годинама, када су односи између две земље били у застоју. Драгомир Анђелковић, политички аналитичар, наглашава, ипак, да у томе не треба гледати некакво „ексклузивно окретање Русији.”

„Тренд отопљавања српско-руских односа започео је још крајем прошле године. Односи су унапређени и то се наставља. Тако да у том контексту треба посматрати предстојећу посету Вучића и Николића Руској Федерацији. Од те посете не треба очекивати некакав коренит ефекат, да ће сад Србија с Русијом постати савезник, али треба очекивати да Србија с Русијом постепено успостави истинске стратешке односе, какве жели да има и са ЕУ. Ништа ту не излази из тог контекста. Напросто је дефинисана политика тако да Србија жели да са Русијом постигне максимално добре односе, као са кључним земљама ЕУ”, оцењује Анђелковић.

Генадиј Сисојев, уредник у московском листу „Комерсант”, каже за наш лист да је могуће потписивање Декларације о стратешкој сарадњи која је, по његовој информацији, већ одавно спремна за потписивање. Али наглашава и да томе не треба придавати претерани значај зато што је сличне документе Русија потписала са готово свим земљама ЕУ и још некима.

„Значи, сама по себи та посета, а чак и потписивање те декларације, неће много променити у односима између Москве и Београда. Званична Москва стално инсистира да ће све зависити од тога како ће Београд реализовати оно што је договорено. Јер сви проблеми у прошлости са претходном администрацијом били су због тога што често оно што је било договорено није било и реализовано. Значи, Москва ће пратити како ће Србија реализовати оно што је одлучено. То се односи и на политичку сарадњу, а и на заштиту руских инвестиција у Србији”, истиче Сисојев.

Анђелковић примећује да је Русија у претходном периоду сматрала да Србија није искрена, да у контактима с Русијом само жели да изврши притисак на ЕУ, ради добијања датума или неких других позитивних ефеката. Он мисли да је сада Русија променила став и да политику Србије посматра реалније.

„Нити Москва очекује од нас да можемо да постанемо реално део некаквог руског економског или војног блока, нити, с друге стране, види у нашој политици непријатељства каква је раније видела. Ми смо имали амбасадорку која се директно мешала у руску политику и била је на фону западне политике, у мери која је излазила из наших интересних оквира. То се сад изменило, а Руси од нас ништа више ни не очекују осим да будемо коректни”, оцењује Анђелковић и додаје да ово унапређење сарадње има и економску димензију.

У околностима када европске земље и САД немају новца, објашњава он, све земље које желе инвестиције окрећу се или арапским земљама или Русији или Кини, јер ту новац може да се нађе, ако се добије одговарајућа политичка воља. „А мислим да Србија жели руске инвестиције у енергетици, али и у неким другим областима, као што је рецимо Железара ’Смедерево’, а коначно и када је реч о ревитализацији војне индустрије”, каже Анђелковић.

Игор Новаковић, из Исак фонда, указује на још једну вероватну компоненту предстојеће посете српске делегације Москви. Указујући да је премијер Дачић био у Русији између девете и десете рунде преговора са Приштином (када је Брисел изнео неприхватљив предлог за српску страну), он подсећа да је том приликом истакнуто да ће Москва бити више упозната са нашим спољнополитичким потезима у будућности.

„После закључења Бриселског споразума нисмо видели много иступања руских званичника у јавности поводом тога. Наша делегација вероватно иде тамо како би, поред осталог, осигурала да у будућем периоду, а поготово у току имплементације споразума, не буде неких дисонантних тонова”, оцењује Новаковић.

Превземено од:

http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Novi-ugovor-o-strateskoj-saradnji-Rusije-i-Srbije.sr.html
Коментари
Нема коментари.
 
Архива