портал за стратегиски анализи
барај:
  • ФАЗАН - портал за стратегиски анализи - FAZAN
  • ФАЗАН - портал за стратегиски анализи - FAZAN
  • ФАЗАН - портал за стратегиски анализи - FAZAN
  • ФАЗАН - портал за стратегиски анализи - FAZAN
  • ФАЗАН - портал за стратегиски анализи - FAZAN
Rusija nikad ne moze dozvoliti ulazak NATO u Ukarianu
март 2014

Vašington je direktno prevario Moskvu oko rezolucije UN po pitanju bombardovanja Libije 2011. godine kada je ruski predsednik bio Medvedev. Zapadne zemlje direktno su prevarile Moskvu oko sporazuma Janukoviča i opozicije od 21. februara.


Čak i da nije u pitanju razočaranost Moskve i Putina u verolomstvo Zapada, za gužvu oko Ukrajine krivica je, pre svega, na strani Zapada, odnosno Vašingtona i Brisela.

Rusija iz bezbednosnih razloga ne može dozvoliti ulazak Ukrajine u NATO, kao što ni SAD svojevremeno nisu mogle da dozvole sovjetske rakete na Kubi.

Izgleda da se svetska istorija opet kroji na Krimu. Jer, od nekadašnje Krimske konferencije, koja je trajala od 4. do 11. februara 1945. godine, kada su se u Jalti sastali Staljin, Ruzvelt i Čerčil, istorijski krug kao da se zatvorio. Da li se Evropa upravo zbog Krima opet vraća u vreme Hladnog rata i ko je za to kriv? Od vremena čuvenog mjuzikla „Jalta, Jalta” do najozbiljnijeg geopolitičkog sukoba između Zapada i Rusije u poslednjih 30 godina?

Da bi se ušlo u kompleks dvorca Livadija u Jalti, gde je održana Krimska konferencija koja je odredila sudbinu mnogih država i naroda u Evropi, pa i na Pacifiku posle Drugog svetskog rata, treba da platite ulaznicu od 50 grivni.

Mesto prosto odiše istorijom, iako mi je dvorac na fotografijama izgledao mnogo impozantnije. U stvarnosti, to je tek nešto veća zgrada od prosečne vile srpskog tajkuna. Sada je tu muzej, mala crkva, prodavnice suvenira. I prekrasan pogled na pučinu Crnog mora.

Nedostaju samo fotelje sa Staljinom, Ruzveltom i Čerčilom. I njihova odluka, sporazum kako da izgleda posleratna političko-bezbednosna arhitektura u Evropi. Nemačka podeljena na četiri okupacione zone, Čehoslovačka, Poljska, Mađarska, Rumunija i Bugarska sto odsto u sovjetskoj zoni interesa, Grčka podeljena 70 prema 30 odsto u korist Zapada, a Jugoslavija fifti-fifti.

I to je trajalo sve do pada Berlinskog zida i raspada Varšavskog pakta. U tom periodu Nikita Hruščov poslao je na Kubu sovjetske rakete srednjeg dometa s nuklearnim bojevim glavama, što je za Vašington skoro bila objava rata. Američki predsednik Džon Kenedi naredio je pomorsku blokadu Kube, svet se našao na ivici nuklearnog rata između SAD i SSSR-a.

Amerikanci su objašnjavali da zbog svoje bezbednosti ne mogu da dozvole postojanje sovjetskih raketa na Kubi, jer one pogađaju Vašington i Njujork za pet minuta tako da SAD ne mogu da to spreče niti da uzvrate. I bili su u pravu, i Hruščov je povukao rakete s Kube.

Istorija je išla dalje svojim putem, kada se rasformirao Varšavski pakt, Džordž Buš stariji je obećao Mihailu Gorbačovu da NATO nikada neće preći na teritoriju Istočne Nemačke, samo neka se dve Nemačke ujedine.

Zatim je američki predsednik obećao Gorbačovu da NATO nikada neće u svoje članstvo primiti države bivšeg Varšavskog pakta i da nikada neće stupiti na teritoriju država bivšeg Sovjetskog Saveza. Gorbačov je u sve to poverovao, danas reklamira pica restorane u Moskvi.

Rusija je pod Jeljcinom ćutke prelazila preko svega što je Zapad obećao i kasnije prekršio. S druge strane, iz Vašingtona su dolazile jasne poruke da SAD neće dozvoliti da se ikada više u svetu pojavi suparnik snage nekadašnjeg Sovjetskog Saveza i da je svaka tačka na zemaljskoj kugli tačka od vitalne važnosti za bezbednost SAD.

Превземено од:

http://www.vestinet.rs/stav/rusija-nikad-ne-moze-dozvoliti-ulazak-nato-u-ukrajinu
Коментари
Нема коментари.
 
Архива